Kosovske priče – Grigorije Božović

Kosovsko-metohijska hronika u pripovetkama — Božović o ljudima koji žive među granicama vere, jezika, običaja, straha, dostojanstva i istorije koja nikada nije samo prošlost.

Postoje krajevi u kojima čovek ne živi samo svoj privatni život. Svaka kuća, svaka crkva, svaka avlija, svaki put i svako ćutanje nose tragove starijih podela, prećutanih rana i granica koje se ne vide, ali se osećaju. Kosovske priče govore o ljudima koji ne mogu potpuno pobeći od istorije, ali ni prestati da žive: vole, trpe, rade, nadaju se, stradaju i čuvaju ono malo unutrašnjeg reda što ih drži uspravno.

Božović piše o ljudima koji žive u prostoru gde se istorija ne završava u knjigama. Ona je prisutna u ponašanju, u strahu, u ponosu, u načinu na koji se govori ili ćuti, u odnosu prema crkvi, komšiji, vlasti, porodici i zemlji. Njegovi likovi nisu samo nosioci jedne ideje ili nacionalne teme; oni su ljudi pritisnuti okolnostima, često rascepljeni između onoga što moraju da budu i onoga što bi možda želeli da budu. Upravo zato ove priče imaju ljudsku snagu: one pokazuju i lepotu i jad jednog sveta, i slavu i ropstvo, i dostojanstvo i nemoć. 

Kosovske priče važne su za čitaoce koji žele književnost u kojoj Kosovo nije parola, nego složen, bolan i živ prostor. Božovićev pripovedački svet traži pažljivo čitanje, jer u njemu nema samo istorije, nego i duboke svakodnevice: likova, sudbina, malih drama, moralnih iskušenja i onog osećaja da se veliki lomovi najčešće vide kroz pojedinačnog čoveka. Zato ova knjiga ostaje dragocena kao književno svedočanstvo o jednom prostoru, jednom vremenu i ljudima koji su živeli pod stalnim pritiskom granica, vidljivih i nevidljivih.