Postoje ljudi koji ne umeju da žive po šablonu, čak ni onda kada bi im tako bilo lakše.
Svet oko Abela traži prilagođavanje: rad, korisnost, jasno mesto u društvu, predvidljiv život, prihvatanje onoga što se naziva napretkom. Ali u njemu postoji drugačiji ritam — stariji, tvrdoglaviji, bliži prirodi, samoći, zemlji i neposrednom dodiru sa životom.
Kod Hamsuna povratak prirodi nikada nije samo beg od društva. To je pokušaj da čovek ponovo pronađe meru koju je izgubio u svetu sistema, novca, ideologije i modernih očekivanja. Abel ne traži idilu, nego prostor u kojem još može ostati svoj: neobjašnjen, neuklopljen, veran nečemu što ne pristaje na tuđu meru.
Krug se zatvara je roman o čoveku koji se kreće po rubu sveta koji se menja, ali ne uspeva da mu potpuno pripadne. U tome je njegova bliskost savremenom čitaocu: svako ko je nekada osetio da ga društvo meri po korisnosti, brzini, uspehu ili prilagođenosti, razumeće Abelovu potrebu da sačuva nešto svoje, jednostavnije, prirodnije i slobodnije.
„Sasvim tačno, ne držim se šablona.“
U toj rečenici je i Abel i Hamsun: čovek koji možda nije lak, možda nije sasvim u pravu, ali odbija da svoj život preda meri koju nije sam izabrao.
