Postoje sećanja koja spasavaju – i ona koja nas zauvek progone.
Šta se događa sa čovekom koji je preživeo rat – ali ne može da preživi sopstvena sećanja?
Roman Filipa Davida, dobitnika Ninove nagrade, vodi nas u najdublje slojeve ličnog i kolektivnog pamćenja. Albert Vajs, jedan od retkih koji je preživeo Holokaust, dobio je priliku da promeni identitet i zaboravi sve. Ali nije mogao da pobegne od onoga što ga čini čovekom – od istine, od sećanja, od krivice.
Godinama kasnije, on ulazi u tajanstvenu „Kuću sećanja i zaborava“, mesto susreta preživelih, izgubljenih i onih koji žele da razumeju. U toj kući otvaraju se vrata prošlosti koja nikada nije zaista prošla – dileme o tome šta treba pamtiti, šta je bolje zaboraviti, i da li se duša može osloboditi ako nema kome da ispriča istinu.
„Kuća sećanja i zaborava“ je roman o tišini posle užasa, o životu sa krivicom preživelih, o tome kako čovek nastavlja da diše među senkama onih kojih više nema. Filozofski, potresan i duboko human, ovo je jedno od najznačajnijih dela savremene srpske književnosti.
