Kafana je oduvek bila više od mesta. To je stanje duha u kojem se Balkan prepoznaje. Kafana – jedina institucija koja nikada nije izgubila na izborima.
Od prvih beogradskih mehana do savremenih gradskih kafića, kafana je ostala srce balkanske duše — mesto gde se govori, svađa, prašta, peva i filozofira. Svaka kafana je predstavljena kroz priče o glumcima, režiserima, novinarima, muzičarima, političarima, sportistima ili prosto ljudima iz komšiluka koje su svi poznavalazato što su u te kafane redovno dolazili. U knjizi Kultura kafane u ogledalu štampe, Dragoljub B. Đorđević razotkriva kako je kafana postala više od prostora – postala je način života i ogledalo društva. Kroz novinske tekstove, anegdote i oštra sociološka zapažanja, autor prikazuje kafanu kao neformalnu instituciju naroda: pozornicu politike, intime i umetnosti, mesto gde se svakodnevica pretače u legendu.
