Zašto čuvamo snove o nežnosti u svetu koji traži samo odvažnost? Jer u tišini srca počinje prava ljubav.
Marija Černi Konstantina Paustovskog vodi nas kroz priču mlade pevačice koja se povlači u planinski dom kako bi izbegla haos rata, i tamo, između snova i stvarnosti, otkriva da je prava sloboda glas koji teče iznutra. Kroz poetske i zagonetne prizore – planinske potoke, mračnu stabla, tišinu koja je glasnija od topova – Paustovski istražuje koliko je čovek hrabar kada ostane nežan i koliko može voleti kada najviše pati.
Ovo delo nas podseća da u svetu koji prebrzo proteče jedini pravi otpor leži u nežnosti i da ljubav nije samo ispunjenje žudnje, već tiha odluka da ostanemo čovek kad svi beže.
Možda je ljubav gusti sneg koji pada celu noć. Tu, među stenama i potocima, nalazi se naša najtiša himna.
