Da li vredi verovati čoveku koji je izgubio veru – u Boga ili u sebe?
Ljeskov u Nekrštenom popu prikazuje dve priče o neobičnim sveštenicima u carskoj Rusiji – jednome koji nikada nije bio kršten, a propoveda narodu, i drugome koji se bori između dužnosti i lične savesti. Umesto idealizovanih svetitelja, pred nama su ljudi sa strahovima, manama i tajnim tugama. Čitalac se susreće sa pitanjem: da li je važniji čin ili srce, crkveno pravilo ili živa čovekova duša?
Ova knjiga nas uči da vera nije uvek mirna i čista – ponekad je puna sumnje, bola i ćutanja – ali upravo tu počinje istinsko preobraženje.
