Normalni ljudi – Sali Runi

Roman o dvoje ljudi koji se stalno prepoznaju, ali ne umeju uvek da izgovore ono najjednostavnije — da im je jedno do drugog stalo.

Postoje odnosi koji nikada ne postanu sasvim jednostavni, čak ni kada je ljubav očigledna. Dvoje ljudi se razumeju bolje nego iko drugi, a ipak stalno promašuju pravi trenutak, pravu rečenicu, pravu hrabrost. Sali Runi piše upravo o tom bolnom prostoru između bliskosti i nesporazuma — o generaciji koja ume da analizira sve, ali često ne ume da kaže: potreban si mi.

Normalni ljudi prati Konela i Merijen od školskih dana u malom irskom gradu do studija u Dablinu, kroz godine u kojima se menjaju njihovi društveni položaji, samopouzdanje, prijateljstva, ljubavni odnosi i slika koju imaju o sebi. U školi je Konel popularan, prilagođen i prihvaćen, dok je Merijen izdvojena, oštra i usamljena. Kasnije, na univerzitetu, njihovi se položaji gotovo obrću: Merijen se lakše kreće u novom intelektualnom i društvenom svetu, dok Konel sve snažnije oseća nesigurnost i nepripadanje.

Ali srce romana nije samo u toj promeni uloga. Ono je u njihovoj vezi, koja nikada nije potpuno obična, ali ni potpuno nemoguća. Konel i Merijen se privlače, povređuju, štite, napuštaju, vraćaju jedno drugom i iznova pokušavaju da razumeju šta među njima postoji. Sali Runi piše o ljubavi bez velikih deklaracija, ali sa zapanjujućom emocionalnom tačnošću: o porukama koje se predugo čekaju, o rečenicama koje se ne izgovore, o telu koje zna pre uma, o stidu koji može uništiti i ono što je najiskrenije.

„U emotivnom i seksualnom pogledu roman je zapanjujuće iskren, istovremeno nežan i mudar, duhovit i topao. “