O TAJNIM BOLESTIMA DUŠE - Arhimandrit Lazar Abašidze

Šta je naročito važno na početku duhovnog života

Ko god je pažljivo čitao pouke svetih otaca Crkve, sigurno je primetio da se u njima najviše govori o pokajanju, smirenju i plaču pred Bogom zbog svojih grehova. Oci su mnogo pisali o tome, a gotovo na svakoj stranici u knjigama svetih otaca može se naći slična pouka. Međutim, uprkos tome, hrišćani danas često zanemaruju, iskrivljuju i narušavaju ovo najvažnije učenje, a to nije slučajno. Savremeni svet, pred kraj svog postojanja, sve više podstiče ljude na gordost, koja je prva bolest današnjeg društva.

Apustol Pavle predskazao je da će u poslednja vremena ljudi biti samoljubivi, srebroljubivi, hvalisavi, gordi, huleći, nepokorni roditeljima, i slični. Takve bolesti duše danas su sveprisutne i teško je pomagati onima koji dolaze kod duhovnika kako bi izlečili svoje duhovne rane. Ljudi su danas suženi u svojoj gordosti, sujeverju, i samožaljenju, a sve više veruju u svoj razum, pre nego u pouke duhovnika. Ovaj trend je postao tako uobičajen da ga ne primećujemo, iako je štetan za našu duhovnost.

Našem vremenu više nije svojstveno obilje duhovnih jela, ona veličina i miomiris kojima je bio ispunjen i nadahnut život pređašnjih hrišćana.

Nama je ostalo više nemoći i patnje zato će za nas biti najspasonosnije upravo sledeće: stalna smirena molitva i uzdisanje zbog naše ubogosti, najskromniji i ponižavajući pogled na sav svoj trud i delanje, najsnishodljiviji i najmilosrdniji odnos prema bližnjima, pokorno, zahvalno prihvatanje svega što se s nama dešava, potpuno uzdanje u milost Božiju i ni u kom slučaju ne uzdanje u svoja dobra dela ili očekivanje nečeg visokog u sebi…

Iz knjige: 

KAKO SMIRENjE MOŽE BITI LAŽNO?

Ovde smo često ponavljali: treba se smiravati, težiti smirenju pre svega... Međutim, treba reći da i smirenje može biti lažno.

Kao prvo, treba praviti pravilnu razliku između smirenja i smirenomudrenosti, sa jedne, i između smirenomudrenosti i smirenoslovlja, sa druge strane. Smirenje je jedna od najvećih jevanđeljskih vrlina, koja je nedostupna čovekovom shvatanju. Smirenje je božanstveno, ono je Hristovo učenje, Hristovo svojstvo, Hristova delatnost. Prep. Jovan Lestvičnik kaže da samo oni koje vodi Duh Božiji mogu na zadovoljavajući način da rasuđuju o smirenju. Onaj ko želi da stekne smirenje mora vrlo brižljivo da izučava Jevanđelje i sa velikom pažnjom da ispunjava sve zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista. Delatelj jevanđeljskih zapovesti može da pozna svoju sopstvenu grehovnost i grehovnost čitavog ljudskog roda, i da na kraju stekne svest i ubeđenje da je on najgrešniji i najgori od svih ljudi. Smirenje je osećanje srca.

"Koliko je korisno prekorevati sebe i kriviti sebe zbog grešnosti pred Bogom u tajnosti srca toliko je štetno činiti to pred ljudima. U suprotnom, pobuđivaćemo laskavo mišljenje o sebi kao o smirenim ljudima," govori Sv. Ignatije. On primećuje zanimljivu stvar: svetu se nimalo ne sviđa istinsko smirenje u ljudima, a lažno i pretvorno ga uvek privlači. Svetitelj piše: "Oni ljudi koji su u monaškom životu stekli naročitu slobodu i prostotu srca, koji ne mogu da se pretvaraju u ophođenju sa bližnjima svetu se ne sviđaju! On ih smatra gordima... Svet traži laskanje, a u njima vidi iskrenost koja mu nije potrebna, nailazi na razobličavanje koje mrzi" (9, t. 1, str. 317).

Primećeno je da se istinski smireni ljudi, koji vole bližnje nimalo ne brinu o spoljašnjem utisku koji ostavljaju na druge, oni vode računa o svojoj duši i zauzeti su istinskim ispunjavanjem Hristovih zapovesti u pogledu bližnjih. Spoljašnje ophođenje ovih ljudi je veoma uzdržano, ponekad čak izgleda preterano surovo ili strogo. Međutim, kasnije se uvek otkrije da su ovi ljudi iskreno brinuli o bližnjima, da su zaista bili samilosni i pružili im pomoć. A licemeri, pretvornici i lažnosmireni ljudi su često veoma predusretljivi, mili i uslužni, ali ako čoveka zadesi tuga, nesreća ili teškoća videće se da su oni daleki, hladni i tuđi, da su ravnodušni prema svim patnjama bližnjih. Upravo to je farisejski kvasac od kojeg je Gospod naš Isus Hristos zapovedio Svojim učenicima da se čuvaju.

О ТАЈНИМ БОЛЕСТИМА ДУШЕ Абашидзе Лазар