Legenda o čoveku koji je svirao muziku koju niko pre nije čuo – a nikada nogom nije kročio na kopno.
Knjiga govori i o granicama pripadnosti, granicama talasa i noti, o tome kako čovek može živeti život predodređen za nešto izvan zemlje i kopna — dok ostaje usidren na brodu koji mu je ceo svet.
Na parobrodu „Virdžinijan“, između dva svetska rata, svake noći svira misteriozni pijanista – genije rođen na brodu, koji nikada nije sišao na obalu. Njegova muzika je sloboda, more, melanholija i ludilo u isto vreme.
Bariko, u formi poetskog monologa, stvara priču o čoveku između sveta i sna, o slobodi koja ne trpi kopno i o geniju koji bira beskraj umesto sigurnosti.
