Po zaraslim stazama – Knut Hamsun

Poslednja knjiga velikog pisca i moralno problematičnog čoveka — dnevnička proza o starosti, suđenju, samoopravdanju i povratku kroz zarasle staze sopstvenog života.

Po zaraslim stazama nije knjiga koja se može čitati odvojeno od Hamsunove biografije. Nastaje posle Drugog svetskog rata, kada se pisac, zbog svoje podrške nacizmu i kvislinškom poretku, našao u izolaciji, pod istragom i pred sudom. Star, gotovo gluv, ponižen i osramoćen, pokušava da sam progovori o svom slučaju pre nego što ga drugi zauvek svedu samo na presudu.

U knjizi ima sećanja, pejzaža, susreta, staračke samoće, ironije, prkosa i još uvek prepoznatljive književne snage. Hamsun i dalje ume da od sitnog prizora napravi unutrašnji pejzaž. Ali upravo zato čitanje nije jednostavno: lepota jezika stoji pored izbegavanja pune odgovornosti, dostojanstvo pored tvrdoglavosti, samoća pored istorijske krivice.

Ovo nije knjiga za bezrezervno divljenje, nego za pažljivo čitanje. Poslednji glas pisca ogromnog dara, ali i čoveka čiji se moralni pad ne može izbrisati stilom. U tome je njena nelagodna snaga: pokazuje kako književnost može ostati snažna čak i kada čovek koji je piše više ne može biti nevin pred sopstvenim vremenom.

„Bolje je da o svom slučaju ponešto i sam kaže, nego da prepusti samo drugima da o njemu govore.“