Pošta – Čarls Bukovski

Prvi roman Bukovskog kao knjiga o čoveku koji dvanaest godina preživljava posao, alkohol, umor i poniženje — i iz tog života izvlači glas nema obavezu da bude pristojan.

Pošta ne govori o radu kao o plemenitom putu ka dostojanstvu, nego o radu kao o mašini koja čoveka iscrpljuje, ponavlja, ponižava i svodi na još jedan dan koji treba izdržati.

Henri Činaski radi u pošti, odlazi, vraća se, pije, kladi se, ulazi u odnose daleko od romantike i pokušava da preživi u sistemu smena, šefova, pravila i sitnih svakodnevnih poniženja.

On nije junak kojeg treba idealizovati. Nije moralni pobednik, nije plemeniti buntovnik, nije čovek koji nas uči kako treba živeti. Grub je, ciničan, često odbojan, ali upravo kroz njega Bukovski hvata osećaj života provedenog u tuđem rasporedu, pod tuđom kontrolom, u telu koje je umorno, a ipak negde u sebi čuva jedan tvrdoglav, nepristojan, svoj glas.

Jezik romana je brz, direktan i namerno lišen uglađenosti. Bukovski ne prevodi život na pristojan jezik. Posao, alkohol, žene, konjske trke, birokratija i zamor prave isti krug preživljavanja, ali iz tog kruga nastaje literatura — ne kao bekstvo u lepotu, nego kao grubo svedočanstvo da i takav život ima ritam, humor i bolnu istinu.

Ovo je knjiga o čoveku koji ne uspeva da pobedi sistem, ali ne dopušta ni da mu život prođe potpuno nem. Bukovski pokazuje da i gubitnik ima svoju rečenicu — i da ponekad baš ta rečenica preživi sve što je čovek jedva izdržao.