Bajke koje deci ne nude samo čudo, nego prvu ozbiljnu sliku dobra — svet šuma, vila, sunca i tame u kojem se srce uči šta bira.
Svima nam je poznata potreba da se vratimo priči u kojoj dobro još ima oblik, ime i put. Ne zato što je svet jednostavan, nego zato što nam ponekad treba čistiji pogled: da vidimo gde počinje tama, gde se čuva milost i kako malo srce može biti hrabrije od velikog straha.
Nekada su bajke znale da govore ozbiljno.
Nisu samo uspavljivale decu. Budile su u njima osećaj da svet ima dubinu, da dobrota traži hrabrost, da pohlepa ima cenu i da mala srca ponekad vide ono što odrasli izgube.
Priče iz davnine su takve bajke: pune sunca, šuma, tame, vila, čudesnih bića i ljudskih iskušenja.
Za dete — čudo. Za odraslog — podsećanje da se borba svetlosti i tame nikada ne završava samo u bajci.
Čitajte je detetu kada želite da mu poklonite više od radnje: osećaj za lepo, dobro, hrabro i opasno. Čitajte je sebi kada vam zatreba povratak u svet gde čudo nije naivnost, nego način da se moral vidi jasnije.
