Postoje knjige posle kojih nije moguće govoriti olako o patnji.
Priče sa Kolime su takva knjiga.
Varlam Šalamov piše o logoru iz iskustva čoveka koji ga je preživeo. Ali on ne pravi od preživljavanja legendu. Ne govori nam da patnja automatski čisti, oplemenjuje ili uzdiže. Njegova Kolima je mesto gde hladnoća, glad, rad, strah i kazna bez krivice razaraju čoveka do same osnove.
U ovim pričama nema velikih govora. Ima kratkih prizora: hleb, sneg, bolest, iscrpljeno telo, smrt, naredba, ćutanje. I upravo zbog te uzdržanosti one deluju još strašnije. Šalamov piše kao da svaka dodatna reč može biti izdaja onoga što se dogodilo.
Ovo je knjiga o totalitarnom sistemu koji je mučio i ubijao sopstveni narod. Ali još više, knjiga o propadanju jedinke u uslovima u kojima se ljudskost više ne podrazumeva, nego postaje poslednja, gotovo nemoguća borba.
Čitajte je kada želite jedno od najvažnijih svedočanstava o Gulagu, totalitarizmu, robiji, gladi, strahu i granicama ljudskog opstanka.
