Neke knjige ne vode na putovanje. One skidaju iluziju sa puta.
Svima nam je poznat trenutak kada neka velika reč izgubi verodostojnost: domovina, napredak, uspeh, posao, pristojnost. Putovanje počinje ratom, gde Selin odmah ruši svaku iluziju o herojskoj smrti. Bardamu ne želi slavu; želi da preživi. Pred nama nije junak koji se uzdiže, nego čovek koji shvata da društvo često traži od pojedinca da umre za reči u koje ni samo više ne veruje.
Njegovo putovanje ga vodi sa krvavih ratišta Evrope pravo u kolonijalnu Afrike, gde se suočava sa bolešću, pohlepom i ludilom belih kolonizatora. Odatle beži u Ameriku, u Njujork i Detroit, gde umesto obećane slobode i bogatstva zatiče hladni, mehanički svet fabrika i robovanje novcu. Na kraju se vraća u Francusku, završava medicinu i postaje lekar za najsiromašnije u bednom predgrađu Pariza. Radeći među gladnima, bolesnima i odbačenima, Bardamu svakodnevno gleda ljudsku bedu, sitnu pakost i moralno propadanje, shvatajući da je siromaštvo najteža bolest od koje se niko ne leči.
Njegov pogled je brutalan, ciničan i često neprijatan, ali upravo zato deluje istinito. Bardamu vidi ono što se obično prećutkuje: koliko se iza lepih reči krije kukavičluk, koliko iza reda ima nasilja, koliko iza civilizacije ostaje ljudska beda.
