Izabrane priče iz jednog od najvećih dela sufijske duhovnosti — Rumi o ljubavi, samospoznaji, Bogu i mudrosti koja se najlakše prima kada dolazi kroz priču.
Postoje istine koje čovek ne može odmah primiti kao definiciju. Potrebna mu je priča: pastir, trgovac, ptica, učitelj, zaljubljeni čovek, grešnik, tragalac. Rumi zna da duša često razume dublje kada joj se ne govori naredbom, nego slikom. Zato njegove priče deluju jednostavno, a ostaju u čoveku dugo — jer iza svakog prizora stoji pitanje ljubavi, poniznosti, čežnje i povratka Bogu.
Mesnevija Mevlane Dželaludina Rumija jedno je od velikih dela persijske i svetske duhovne tradicije. Napisana u rimovanim distisima, ona spaja poeziju, mudrosnu priču, teološku dubinu, sufijsko iskustvo i neposrednost svakodnevnog života. Rumi ne piše kao hladni učitelj sistema, nego kao duhovni vodič koji zna da čovekovo srce treba probuditi, a ne samo poučiti. Zato u Mesneviji priča postaje put: od spoljašnjeg događaja ka unutrašnjem značenju.
„Put ljubavi ne vodi kroz dokazivanje, nego kroz preobražaj srca. “
