Stari majstori – Tomas Bernhard

Roman o čoveku koji svakog dana sedi pred slikom Tintoreta i traži grešku — komična, ogorčena i duboko usamljena knjiga o potrebi za savršenstvom.

Reger sedi pred velikom slikom, ali ne da bi se smirio pred savršenstvom, nego da bi u njemu pronašao pukotinu. Jer samo ono što ima pukotinu može se podneti. Stari majstori su roman o čoveku koji prezire svet, ali ipak dolazi svakog drugog dana na isto mesto — kao da čak i njegovo gađenje traži ritual, skrovište i svedoka.

Reger voli umetnost, ali ne može da podnese slepo obožavanje umetnosti. Za njega su savršena dela nepodnošljiva jer traže pokornost; zato u njima traži grešku, detalj, nesklad, slabost. Tek kada veliko delo izgubi auru nedodirljivosti, čovek može da živi pored njega. U tom paradoksu nalazi se Bernhardova velika tema: ne možemo bez umetnosti, ali ne smemo joj služiti kao idolu.

Reger neprestano napada ono što se obično poštuje: umetničke autoritete, nacionalnu kulturu, austrijsku državu, filozofske sisteme, crkvu, školstvo, javni moral i sve oblike kulturne nadmenosti. Ali ispod te verbalne razgradnje nalazi se bol čoveka koji je izgubio ženu i koji više ne može da veruje ni u jednu utehu bez ironije.

Stari majstori je posebno važan roman zato što Bernhard ovde razara mit o umetnosti kao čistom spasenju.