Postoje ljudi koji više ne očekuju spas — samo pokušavaju da prežive još jednu noć, još jednu prevaru, još jedan poraz koji liči na život.
Ovo je roman o emigrantskoj bedi i moralnom umoru, o ljudima koji su iz rata, komunizma, siromaštva i ličnih lomova izašli bez sigurnog doma i bez vere da ih negde čeka početak. Oni ne žive kao romantični pobunjenici, nego kao ranjeni, gladni, cinični i opasni ljudi koji jedni druge koriste jer im je to možda poslednji način da osete neku moć.
Mrak ovde nije samo noir atmosfera jeftinih soba, prljavih poslova, noći, tela i prevare. Mrak je u čoveku koji više ne razlikuje poraz od svakodnevice. Lepota se brzo pretvara u odvratnost, želja u strah, san u prizor raspadanja, a svaka mogućnost izlaza deluje kao još jedna zamka.
Snaga romana je u tome što ne romantizuje dno. Ono je prljavo, umorno, ponižavajuće i stvarno. Ali upravo tamo čovek još želi: novac, ljubav, telo, osvetu, beg, makar jedan dokaz da nije potpuno nestao.
„Znao sam da sam već na drugoj strani.“
Ovo je knjiga o ljudima koji su prešli na drugu stranu života — tamo gde se više ne veruje u nevinost, ali se još igra opasna igra da bi se makar na trenutak zaboravilo da je poraz počeo mnogo ranije.
