AD FONTES ogledi iz vizantijske patrističke filozofije - S. S. Averincev

Zašto se vraćamo izvorima? Zato što bez njih ne možemo razumeti dušu hrišćanske civilizacije.
Ova knjiga nije popularna teologija, već ozbiljan intelektualni povratak ka izvorima – ad fontes. U osam ogleda, ruski vizantolog i akademik Sergej Averincev istražuje razvoj hrišćanske misli od antičke Atine, preko ranih otaca Crkve, do pozne Vizantije. To je put na kojem se zapadna i istočna filozofija razilaze, ali i susreću u pokušaju da razumeju Logos – Hrista kao smisao sveta.
Averincev piše o Origenu, Grigoriju Bogoslovu, Maksimu Ispovedniku, o pojmu ikone, duhovnog jezika i liturgije. Njegovi tekstovi pokazuju da hrišćanska filosofija nije bekstvo od razuma, već njegovo preobraženje – razum koji kleči pred Tajnom.

Za koga je ova knjiga?
Za čitaoce koje ne zadovoljava površna duhovnost.
Za one koji traže istorijski i filozofski kontekst pravoslavne misli.
Za svakoga ko želi da razume kako je vera postala kultura, a bogoslovlje civilizacija.

Ad fontes nije povratak u prošlost zbog nostalgije – nego zbog istine.

Zbirka Ad fontes sadrži osam radova, koji su raspore­đe­ni u četiri dela. Na samom početku, u poglavlju koje nosi naslov „Umesto uvoda“, objavljen je jedan veoma kratak ali značajan zapis – „Ad fontes! Atina, Jerusalim, Rim“. Sledeće poglavlje – „Iz slovara“ – takođe je uvodnog ka­rak­tera i sadrži one enciklopedijske odrednice Sergeja Sergejeviča koje mogu doprineti boljem razumevanju nose­ćeg dela knjige, a to su: „Teologija“, „Apofati­čka teologija“, „Pat­ristika“ i „Vizantijska filosofija“; prva i treća su pi­sane za već pominjanu petotomnu Filosofsku enciklopediju (1960–1970) čiji je glavni urednik bio F. V. Konstantinov; druga i četvrta su pisane za drugo izdanje ove enciklopedije, ali se ono nikada nije pojavilo. Treći deo zbornika – „Vizantijska filosofija do XII stoleća“ – čine dva veoma obimna pregledna članka – „Evolucija [vizantijske] filosofije“ i „[Vizantijska] filosofija od VIII do XII veka“ – koja su rađena za trotomni zbornik Kultura Vizantije; prvi članak je izašao 1984, a drugi 1989. godine. U poslednjem delu knjige, kao svojevrsni epilog, objavljen je esej posvećen hrišćanskoj filosofiji.