Apsurdne priče – Danil Harms

Kratke eksplozije besmisla iz sveta u kojem logika puca, ljudi nestaju iz rečenice, a smeh postaje poslednji oblik otpora pred nasiljem stvarnosti.

Harmsa ne zanimaju heroji, patos, moralne parole ni uredne priče koje život čine podnošljivijim nego što jeste. Njegov svet je pun padova, prekida, nelogičnih susreta, besmislenih svađa i ljudi koji se pojavljuju samo da bi nestali, propali ili bili izbačeni iz priče. Smejemo se, ali taj smeh nije lak — više liči na trenutak kada um shvati da više nema čvrstog tla pod sobom.

Njegove priče često počinju kao svakodnevni prizor, a onda se raspadnu: događaj nema uzrok, razgovor nema svrhu, lik nema stabilnost, kraj dolazi prerano ili potpuno pogrešno. Upravo taj prekid je Harmsov metod. Svet se ne objašnjava, nego se pokazuje kao mehanizam koji se pokvario.

Ali ovo nisu samo književne „besmislice“. U vremenu pritiska, ideološkog jezika i sve manjeg prostora za slobodnu umetničku igru, apsurd postaje način da se odbije lažna ozbiljnost. Kad zvanični jezik traži smisao po naređenju, Harms odgovara pričama u kojima smisao puca pred našim očima.

Zato su ove priče kratke, brze i često urnebesne, ali iza smeha ostaje nelagoda. Čovek je krhak, jezik nepouzdan, a svet spreman da svakog časa sklizne u čistu besmislicu.

„Zanima me samo besmislica, samo ono što bukvalno nema nikakvog smisla.“