Bagatele za jedan pokolj – Luj-Ferdinan Selin

Jedna od knjiga koja izaziva podeljena mišljenja — tekst u kojem se Selinov razorni stil susreće sa političkom mržnjom, evropskim očajanjem i granicom na kojoj književnnik ne može biti pošteđen od moralne odgovornosti. 

Postoje knjige koje ne traže samo književni sud, nego i moralnu budnost. Kod Selina se ne može jednostavno odvojiti snaga jezika od nasilja ideje, niti se kontroverza može pretvoriti u privlačan ukras. Bagatele za jedan pokolj pokazuju koliko opasno može biti kada se talenat, očaj, politička mržnja i vizija propasti Evrope spoje u tekst koji ne želi da razume, nego da napadne, optuži i zapali.

Bagatele za jedan pokolj spadaju u najteže tačke Selinovog opusa. Čitalac koji poznaje Putovanje nakraj noći zna da je Selin imao izuzetan dar za jezik: grozničav ritam, crni humor, bes, uličnu energiju, osećaj za raspad tela, društva i civilizacijskih iluzija. Ali u ovoj knjizi taj dar ne stoji u službi romana o ljudskoj bedi, nego ulazi u prostor ideološkog pamfleta, antisemitizma i političke opsesije. Zato se delo ne može predstavljati samo kao „kontroverzno“ ili „zabranjeno“, jer bi to ublažilo ono najvažnije: njegovu moralnu opasnost.

Istovremeno, knjigu nije moguće razumeti bez šireg evropskog konteksta međuratnog straha, krize, propagande, uspona totalitarnih ideologija i dugog nasleđa evropskog antisemitizma. U evropskoj kulturi vekovima se obnavljala opasna fantazija o skrivenoj jevrejskoj moći — mit koji je u vremenima krize služio kao lažno objašnjenje za stvarne društvene, ekonomske i političke lomove.

Selin u tom raspadu ne traži smirenje, meru ili istinu koja bi spasavala čoveka, nego poseže za najotrovnijim oblikom te fantazije: za progoniteljskim jezikom koji ne želi da razume, nego da imenuje krivca i pokazuje onu političku mržnju koja je XX vek učinila toliko razornim.

Zbog toga Bagatele za jedan pokolj treba čitati oprezno, sa svešću da književna vrednost stila ne ukida odgovornost sadržaja. Ovo nije knjiga za lako preporučivanje, niti za romantično „rehabilitovanje“ autora kroz današnju krizu Evrope. Mnogo je važnije čitati je kao opasan dokument jednog vremena i jednog pisca: kao primer kako genijalan jezik može postati instrument otrova, kako evropski očaj može skliznuti u progoniteljsku fantaziju i kako velika književnost ne prestaje da postavlja pitanje granice između estetske snage i moralnog pada. 

„Književna snaga ne ukida moralnu odgovornost. “