Pape Satàn Aleppe - Hronike fluidnog društva – Umberto Eko

Da li ste ikada osetili da se svet oko vas pretvara u neprekidni tok buke — vesti, komentara, ekrana, velikih reči i malih gluposti — i poželeli da vam neko, makar na nekoliko stranica, pomogne da ponovo mislite jasno?

Svi danas živimo u svetu u kome je sve dostupno, a sve manje toga zaista razumemo. Informacije nas zapljuskuju, mišljenja se proizvode brže nego što mislimo, privatno i javno se mešaju, a glupost često dobija istu vidljivost kao znanje. Pape Satàn Aleppe je knjiga za one trenutke kada poželite da usporite, da se izmaknete iz buke i da čujete glas čoveka koji ume da se smeje svetu, ali ne prestaje da ga ozbiljno čita.

Eko je ove tekstove godinama objavljivao u svojoj poznatoj rubrici La bustina di Minerva u italijanskom nedeljniku L’Espresso. U njima se bavi temama koje na prvi pogled deluju svakodnevno: mobilnim telefonima, društvenim mrežama, medijskim navikama, lošim obrazovanjem, političkim frazama, opsesijom vidljivošću, teorijama zavere, novim oblicima neznanja i starim oblicima ljudske gluposti. Ali upravo tu je njegova snaga: Eko iz običnog detalja ume da izvuče istorijsku, filozofsku i kulturnu dijagnozu.

Podnaslov Hronike fluidnog društva upućuje na svet u kome su se nekadašnje čvrste tačke raspustile: ideologije, autoriteti, institucije, granice između istine i mišljenja, javnog i privatnog, znanja i informacije. Naslov, preuzet iz Danteovog Pakla, zvuči kao zagonetna formula koju niko ne ume sasvim da protumači — baš kao što ni savremeni čovek često ne ume da protumači haos u kome živi. Eko se kroz taj haos kreće kao čitalac, profesor, skeptik, humorista i moralno budan posmatrač.

Pape Satàn Aleppe nije knjiga koja se mora čitati od početka do kraja. Ona je idealna za otvaranje ujutru, uveče, u pauzi, uz kafu, onda kada vam treba malo intelektualnog kiseonika. To je knjiga za čitaoca koji ne želi da bude pasivan potrošač informacija, nego čovek koji još uvek veruje da jasno mišljenje, humor i znanje mogu biti oblik otpora. Eko ne nudi lake recepte za spas sveta, ali nudi nešto možda dragocenije: prisebnost.

„Pape Satàn Aleppe – reči koje vekovima niko nije zasigurno protumačio, baš kao što niko ne može sasvim da objasni haos današnjeg sveta. “