Baumgartner – Pol Oster

Poslednji Osterov roman o čoveku koji je izgubio ono što mu je držalo život na okupu — ali još uvek, trapavo, nežno i tvrdoglavo, pokušava da kaže: ne mogu dalje, idem dalje.

Postoje gubici posle kojih čovek nastavlja da živi, ali više ne zna po kom unutrašnjem zakonu. Dani prolaze, telo stari, predmeti ostaju, sećanja naviru, datumi se slažu kao dokaz da je život zaista postojao — a ipak nešto najvažnije nedostaje. Baumgartner je roman o tom stanju posle: kada se ne može nazad, kada se ne može lako napred, ali se ipak, iz nekog tvrdoglavog ostatka ljubavi i života, ide dalje.

Saj Baumgartner je profesor filozofije i etike na kraju svog profesionalnog puta, čovek koji ima godine, biografiju, akademski rad, sećanja, navike i gubitke. Oster ga prikazuje u trenutku kada starost više nije apstraktna tema, nego konkretna svakodnevica: telo pravi greške, prostor postaje opasniji, obični pokreti mogu da se pretvore u malu katastrofu. U tim scenama ima humora, jer Oster dobro zna da se telo ponekad naruga čoveku baš onda kada um još uvek veruje da upravlja svime.

Ali Baumgartner nije samo roman o starenju. U njegovom središtu je odsustvo žene koju je junak voleo i izgubio. Smrt supruge, nestale u vodama kod Kejp Koda, razbila je unutrašnju strukturu njegovog života. Od tada se Baumgartner drži za datume, uspomene, rukopise, predmete, male vremenske oznake i intelektualne navike kao za planinarske klinove koji ga sprečavaju da se surva u ambis. Ti podaci nisu hladna biografija, nego pokušaj da se potvrdi: bio sam tu, voleo sam, živeli smo, to se dogodilo.

Oster u ovom poslednjem romanu spaja vedrinu i tamu, fizičku komediju i duboku žalost, filozofsku prisebnost i nemoć tela, samoću i potrebu za novom bliskošću. Baumgartner ne traži velike odgovore. Njegova snaga je u tihoj upornosti: u pokušaju da se posle ljubavi i gubitka ne prestane biti živ. Zato ova knjiga deluje kao oproštaj, ali ne kao zatvaranje. U njoj kraj ima neobičnu otvorenost, kao da život, uprkos svemu, još može da pronađe novi početak.

„Ne mogu dalje. Idem dalje. “