Globalna istorija neznanja – Piter Berk

Knjiga o tome koliko je opasno verovati da znamo dovoljno — jer istoriju nisu oblikovali samo znanje, otkrića i razum, nego i zablude, prećutkivanja, poricanja, izgubljena sećanja i granice ljudskog razumevanja.

Svako doba voli da misli da je pametnije od prethodnog. Renesansa je srednji vek nazivala tamom, prosvetiteljstvo je verovalo da razum može pomesti sujeverje, moderna država je pokušavala da pobedi neznanje obrazovanjem, a mi danas živimo u svetu u kome su informacije svuda. Ali Piter Berk postavlja neprijatno pitanje: da li dostupnost informacija zaista znači manje neznanja? Ili smo samo dobili nove oblike zablude, poricanja, površnosti i samouverenosti?

Piter Berk u ovoj knjizi prati neznanje kroz religiju, nauku, rat, politiku, biznis, katastrofe, obrazovanje, birokratiju, medije i savremene krize. Njegov pristup je dragocen zato što neznanje ne posmatra samo kao prazninu koju treba popuniti znanjem. Neznanje može biti istinsko ili lažno, svesno ili nesvesno, slučajno ili proizvedeno, individualno ili institucionalno. Nekada nastaje zato što ljudi nemaju podatke, nekada zato što ih pogrešno tumače, nekada zato što moć odluči da je korisnije da određene stvari ostanu nepoznate.

Globalna istorija neznanja pokazuje da se velike istorijske odluke često nisu donosile iz potpunog razumevanja, nego iz ograničenog znanja, pogrešnih mapa, predrasuda, ideoloških slepila i namernog ignorisanja posledica. Od političara koji su posle Prvog svetskog rata prekrajali evropske granice, do savremenog poricanja klimatskih promena, Berk pokazuje koliko je važno razumeti ne samo šta ljudi znaju, nego i šta ne znaju — i zašto to ne znaju.

Ovo je knjiga za čitaoce koji vole istoriju ideja, ali žele da vide i njenu senku. Jer istorija znanja uvek ima svoju drugu stranu: istoriju zaborava, izgubljenih veština, pogrešnih pretpostavki, propagande, samouverenosti i institucionalnog slepila. Berk nas podseća da mudrost ne počinje tvrdnjom da znamo, nego sposobnošću da prepoznamo granice znanja. U vremenu viška informacija, to možda postaje jedna od najvažnijih veština.

„Da li smo zaista manje neuki od naših predaka?“