Jedna književna avantura – Roberto Bolanjo

Detektiv dolazi po trag, ali prava priča nije u onome što traži, nego u ženi koja je svedok.

Đoana Silvestri je nekadašnja porno-glumica, sada bolesna i prikovana za krevet u klinici u Nimu. Pred njom je čileanski detektiv koji se raspituje za osobu iz prošlosti. On želi informaciju, ime, vezu, putokaz. Ali ono što se otvara nije uredna istraga, nego život žene koju su drugi dugo gledali kroz telo, želju, posao i potrošnju.

U njenom sećanju nema čiste linije. Postoje ljudi, sobe, filmovi, novac, umor, poniženje, kratki susreti i osećaj da je život odavno prešao preko nje, ali je ipak ostavio glas. Bolanjo tu ne pravi senzaciju od pornografije ni kriminala; njega zanima ono što ostane posle svega — žena koja više nije mlada, više nije slika za tuđi pogled, ali još može da ispriča ono što drugi traže.

Zato ova priča nije samo o potrazi za nekim iz prošlosti. To je priča o tome kako književnost kod Bolanja često počinje tamo gde „važni“ ljudi ne gledaju: u bolničkoj sobi, u telu koje je potrošeno, u sećanju koje se raspada, u glasu osobe koju bi svet najradije sveo na fusnotu.

„Put do pakla ili put kojim se izlazi iz pakla, sve se svodi na to.“

Možda je upravo u tome tamna snaga ove knjige: detektiv traži tuđu tajnu, a pred čitaocem se otvara život žene koja je godinama bila predmet tuđih pogleda — i koja sada, govoreći, makar na trenutak postaje više od toga.