Koža – Kurcio Malaprte

Kako izgleda Evropa kada se uruši do tačke moralnog raspada? Kultni roman koji je Katolička crkva uvrstila na listu zabranjenih knjiga — jedno od ključnih dela antiratne književnosti XX veka.

Milan Kundera: „Oslobodioci su okupirali Evropu, i od samog početka promena je bila jasna: Evropa, koja je do juče svoju istoriju smatrala uzorom za čitav svet, osetila je koliko je mala. Tu je bila Amerika, blistava, sveprisutna; ponovo osmisliti i preoblikovati svoj odnos prema njoj postalo je za Evropu nužnost od prvorazrednog značaja. Malaparte je to video i opisao bez ikakve želje da proriče političku budućnost Evrope. Ono što ga je fasciniralo bio je novi način postojanja — novi način osećanja onoga što je evropsko — koji će od sada biti određen sve snažnijim prisustvom Amerike.“

Uz pogovor Milana Kundere.

Radnja je smeštena u Italiju 1943. godine, u trenutku kada u Napulju istog dana bukti epidemija kuge i ulaze savezničke trupe. Pripovedač, koji sarađuje sa Amerikancima kao oficir za vezu, prati pukovnika Džeka Hamiltona — „Amerikanca u najuzvišenijem smislu reči“, kulturnog, obrazovanog čoveka, zgađenog bedom, smradom i beznađem razorenog grada.

Kuga o kojoj Malaparte piše nije bolest tela, već bolest duše. Napulj postaje epicentar moralnog sloma: prostitucija je rasprostranjena, glad tera majke da prodaju sopstvenu decu, a raspušteni vojnici mole za bilo kakav posao. Sve se svodi na borbu za goli opstanak — ne za čast, dostojanstvo ili slobodu, već za spas gole kože.

Suptilan, ironičan, ponekad okrutan, uvek lucidno precizan, Malaparte ostaje jedan od najmoćnijih svedoka evropskog poratnog stanja. Koža je roman o svetovima koji nestaju, o civilizaciji koja se urušava i o čoveku koji pokušava da sačuva ono poslednje što mu je preostalo — svoju dušu.

Remek-delo koje se čita kao opomena, ali i kao ogledalo Evrope u trenutku njenog najvećeg pada.