Kugla i krst – Gilbert Česterton

Može li čovek istinski da veruje ili da ne veruje – a da ipak ostane slobodan? Upravo ovo pitanje stoji u središtu romana Kugla i krst G. K. Čestertona. 
Radnja romana počinje sukobom između dva čoveka: Ivan Mekijan – škotski katolik, čovek duboke vere i časti; Džejms Turnbul – ateista, urednik antireligijskog lista Ateist, koji javno vređa hrišćanstvo. Mekijan ga izaziva na dvoboj kako bi odbranio čast svoje vere. Turnbul prihvata – jer veruje da se protiv ideje ne bori ćutanjem, nego otvorenim sukobom. Ali društvo reaguje neočekivano: policija ih progoni, novine ih ismevaju, a psihijatri žele da ih proglase ludacima. Ne zato što su nasilni – nego zato što shvataju veru i ateizam ozbiljno.
Česterton time pokazuje: najveći neprijatelj istine nije suprotno mišljenje, već ravnodušnost. Nije problem da čovek veruje ili sumnja – problem je kada mu je svejedno.

Najgori greh našeg doba nije neverovanje – već ravnodušnost.

Zašto je ovaj roman važan danas?
Nije pamflet o religiji, već satirična parabola o slobodi misli i savesti.
Dotiče pitanja vere, ateizma, modernog društva koje se boji ozbiljnih tema.
Predviđa vreme u kojem je opasnije postavljati pitanja nego živeti bez smisla.
Pokazuje kako svet radije proglašava vernika fanatikom ili ateistu ludakom – nego da sasluša.

Šta čitalac dobija?
Prepoznaće se u unutrašnjim borbama likova koji traže smisao.
Naučiće da je rasprava između vere i razuma moguća samo tamo gde postoji poštovanje i istinoljubivost.
Osetiće koliko je teško ostati čovek u svetu koji se plaši istine.

Gilbert K. Česterton (1874–1936) bio je engleski pisac, esejista i teolog, poznat po duhovitim i filozofskim esejima, hrišćanskoj apologiji i detektivskim pričama o ocu Braun-u, kombinujući mudrost, ironiju i duboku veru u svoja dela.