Nevidljivi gradovi — Italo Kalvino

Šta ako gradovi kroz koje prolazimo zapravo govore o nama — o onome čemu se nadamo, čega se plašimo i šta nikada ne priznajemo?
Svaki grad je uspomena koju još nismo razumeli.

Ako volite putovanja – obožavaćete ovu knjigu.
Ali ne zato što ćete u njoj pronaći mape, planove ulica ili znamenitosti. Nevidljivi gradovi govore o svemu onome što nas tera da putujemo. O tome zašto žudimo za nepoznatim mestima, zašto se vraćamo svojim uspomenama i zašto nikada ne prestajemo da tragamo — čak ni kada mislimo da smo stigli.

Gradovi su kao i snovi sazdani od želja i strahova, iako je nit njihovog govora sakrivena, njihova pravila su apsurdna, prerspektiva je varljiva, i svaka stvar sakriva neku drugu.

U carskom vrtu, ostareli Kublaj Kan sluša mladog Marka Pola kako opisuje gradove svog ogromnog carstva: gradove i sećanja, gradove i želje, gradove i mrtve, gradove koji liče na snove i one koji liče na strah. Ali kako njegove priče odmiču, postaje jasno da to nisu samo gradovi. To su unutrašnji pejzaži, skriveni predeli ljudske duše: mesta koja smo napustili, mesta koja smo izmislili da bismo preživeli, mesta koja nas progone jer se nikada nismo vratili. Kalvino piše o gradovima kao o odrazima – fragilnim, nestalnim, često sastavljenim samo od jednog pitanja koje nam postavljaju.
Jer, kako kaže:
„U jednom gradu ne uživaš u sedam ili sedamdeset sedam lepota, već u odgovoru koji daje na tvoje pitanje.“

Za čitaoce koji ne traže samo destinaciju, već i smisao puta.