Noćni let – Antoan de Sent-Egziperi

Postoje poslovi u kojima čovek ne dokazuje samo veštinu, nego i karakter.

Noćni pilot ne leti kroz tamu zato što ne oseća strah, nego zato što zna da iza njegovog leta stoji nešto veće od lične sigurnosti: zadatak, poverenje, napredak, drugi ljudi i budućnost koju neko mora prvi da otvori. Sent-Egziperi piše o toj vrsti hrabrosti — o ljudima koji ulaze u opasnost da bi sutra ta ista opasnost postala put. 

Noćni let nas vodi u vreme kada su avio-kompanije morale da se takmiče sa železnicom i brodovima, a noćna poštanska služba bila je pitanje opstanka. Danju se sticala prednost, ali se noću gubila ako avioni nisu nastavili put. Zato je noćni let bio više od tehničke odluke: bio je čin poverenja u ljude, mašine, disciplinu i sposobnost da se nepoznato postepeno pretvori u osvojeni prostor.

Rivjer, jedan od najupečatljivijih likova romana, nije jednostavan, topao vođa koji štiti svoje ljude od rizika. On je strog, usmeren ka zadatku i gotovo nemilosrdan prema slabosti, jer veruje da se velika dela ne stvaraju popuštanjem pred strahom. U njegovoj ličnosti Sent-Egziperi otvara teško pitanje: koliko čovek sme tražiti od drugih u ime budućnosti, dužnosti i napretka? I šta znači odgovornost kada svaka odluka može biti pitanje života ili smrti?

Roman dobija posebnu snagu zato što ga je pisao čovek koji je avijaciju poznavao iznutra. Sent-Egziperi ne romantizuje opasnost površno, ali je vidi kao prostor u kojem se čovek otkriva. Noć, oluja, udaljeni aerodromi, radio-veze, čekanje vesti, usamljeni pilot u vazduhu — sve to stvara atmosferu tragične lepote. Noćni let je knjiga o epohi kada je letenje još imalo prizvuk istraživanja nepoznatih zemalja, a svaki uspešan let olakšavao je i osiguravao sledeći.

„Za nas je to pitanje života ili smrti, jer svake noći gubimo prednost koju obdan steknemo pred železnicom i brodovima. “