Укључен порез.
Достава се израчунава након уноса адресе.
Није могуће учитати доступност преузимања
Da li je zlo spoljašnja sila koja nas napada, ili unutrašnji mrak koji sami hranimo?
Oslanjajući se na decenije svog neuropsihijatrijskog i hrišćanskog iskustva, Vladeta Jerotić nas podseća da su zlo i figura đavola u savremenom svetu retko kada očigledni. Oni se maskiraju u uobičajene ljudske slabosti: depresiju, usamljenost, agresiju, pasivnost i gubitak smisla. Borba protiv nečastivog nije spektakularan spoljašnji sukob, već tihi, svakodnevni rad na sopstvenoj duši.
Kada razumemo kako psihološke povrede postaju duhovne prepreke, mi zapravo oduzimamo moć zlu. Pomirenje sa sobom, osvešćivanje sopstvenih „senki“ i povratak hrišćanskim vrlinama jedini su siguran štit od destruktivnih sila modernog doba.
„Đavo ne dolazi sa rogovima i repom, on dolazi kao gospodin, nudeći komplimente i laka rešenja. Zlo je uvek bučno, agresivno i primamljivo, dok je dobro tiho, skromno i zahteva trud. Najveća pobeda zla je kada uspe da nas ubedi da je neminovno i da mu se ne možemo odupreti.“
„Zlo u svetu nije izvan nas, ono koristi naše sopstvene pukotine – naš strah, sujetu, gordost i nepomirenost sa sobom. Čovek postaje igračka u rukama nečastivih sila tek onda kada prestane da preispituje sebe i kada krivicu za svoj mrak prebaci na druge.“
