Ogledi o drugarstvu i posedovanju – Irena Ristić

Šta je drug?
Prijatelj? Svedok? Predmet ljubavi? Neko koga posmatramo? Neko koga bismo, makar malo, želeli da zadržimo za sebe?

Postoje odnosi koje ne možemo lako nazvati ljubavlju, prijateljstvom, analizom ili posmatranjem, jer su od svega toga pomalo. Drug je ovde i osoba i ideja, i neko blizak i neko izmišljen, i prijatelj i predmet unutrašnjeg rada. Irena Ristić piše o toj čudnoj zoni između bliskosti i distance, gde posmatranje nije hladnoća, nego način da se drugome priđe pažljivo, bez grubog prisvajanja.

Ova knjiga nastaje iz spoja više autorkinih svetova: psihologije, režije, umetnosti i književnosti. Ali sve te struke u Ogledima o drugarstvu i posedovanju postaju jedna sposobnost — posmatranje. Irena Ristić gleda mikrodetalje svakodnevice, obične situacije, gradske gestove, društvene promene, intimne odnose i krupnije fenomene savremenosti, ali ih ne opterećuje velikim objašnjenjima. Njene rečenice su čiste, svedene i precizne, kao da ostavljaju samo ono što mora da ostane.

Drugovi i poneka drugarica u ovoj knjizi nisu samo likovi, nego promenljive figure bliskosti. Jedan drug može biti konkretan i imaginaran, pojedinačan i zbirni, prijatelj i objekat analize, predmet ljubavi i povod za mišljenje. Upravo u toj neodređenosti knjiga dobija posebnu snagu. Ona ne želi da zatvori odnos u definiciju, nego da pokaže koliko se u svakoj bliskosti mešaju poverenje, potreba, posmatranje, ironija, nežnost, distanca i želja da se drugi ne izgubi.

Ogledi o drugarstvu i posedovanju kreću se između eseja i pripovedanja, intimnog i društvenog, duhovitog i melanholičnog. U njima ima ironiziranja urbane modernosti, ali i tihe želje da se sačuva prostor u kome je još moguće misliti drugačije, osećati preciznije i pisati slobodno. Zato ova knjiga deluje kao niz malih proznih medaljona: naizgled hladnih u posmatranju, a zapravo punih poverenja prema drugu, čitaocu i samom pisanju.