Otpor — Ernesto Sabato

Pred ekranima koji svetle, a ljudi se gase – koliko dugo možemo živeti, a da se ne pogledamo?

Otpor nije politički slogan — nego moralni čin.

U vremenu u kojem se klanjamo ekranima, Ernesto Sabato nas upozorava na tihu opasnost modernog doba: gašenje duha i trenutak kada prestajemo da vidimo čoveka pored sebe. Ovo nije knjiga koju čitamo da bismo otkrili nešto novo, već da bismo se podsetili onoga što smo usput izgubili.

Pobuna protiv ravnodušnosti Sabato poziva na pobunu protiv duhovnog pada i gubitka bliskosti. On piše o čoveku koji, usled uzdizanja sopstvenog „ja“, vodi život na granici beznađa. Čovek današnjice okovan je udobnostima tehnike i često se ne usuđuje da se prepusti dubokim iskustvima kao što su ljubav ili solidarnost. Njegov odgovor je jasan: čovek počinje tek onda kada se usudi da se otvori drugome — hrabro i odgovorno.

Gde se završava čovek, a počinje gomila? Ova knjiga postavlja pitanja koja pogađaju u srž naše svakodnevice:

Može li se živeti autentično u kulturi stalne distrakcije?

Da li je materijalno postalo jedina mera vrednosti?

Šta je sreća, ako u njoj nema mesta za drugog čoveka?

Poziv da usporimo Poput učitelja koji poslednji put opominje svoje učenike, Sabato nas poziva da povratimo sposobnost da brinemo jedni o drugima. To je jedini put da ne postanemo samo statisti sopstvene sudbine. Paradoksalno, čovek će se spasiti tek ako svoj život stavi na kocku za svog bližnjeg, za komšiju, za napušteno dete.

Ovo je poziv da usporimo i prepoznamo sopstvene rane — jer tek tada možemo videti svetlost.

Da li imamo hrabrosti za otpor prema ravnodušnosti pre nego što tišina postane konačna?