OVA PRIČA - Alesandro Bariko

Šta ako se čitav ljudski život može svesti na jednu priču – priču koja ne zna gde vodi, ali mora biti ispričana do kraja?

Roman o čoveku koji čitav život pokušava da razume svoju priču – i od nje pobegne. 

"Važno je shvatiti kako ljudi biraju imena. Umreti i dati ime – to je, verovatno, jedino što činimo iskreno, tokom čitavog života."

Ovo je roman o čoveku koji je pokušao da sagradi svoje snove, da učestvuje u prostoru i brzini više nego u svojoj sudbini. Libero Pari je iz svog blatnjavog sela video eru sjajnih automobila. Ultimo, njegov sin, video je čitav dvadeseti vek u ključnim simbolima: automobilu, filmu, ratu… u svemu što je doživeo crtajući svoje iskustvo ne kao mapu života, već kao trkačku stazu, jedinstveni put koji počinje i zatvara se u sebi i koji ne vodi nigde osim u sferu u kojoj ljudski zakoni više ne važe. Tamo gde je sve ljubav i san ili oboje zajedno.
Alesandro Bariko je u jednoj „običnoj“ priči opisao jedinstvenost svakog života i neponovljivost doživljaja koje tumačimo kroz sudbine drugih ljudi. Njegov glavni lik pokušava  da „nacrta put“ kroz sopstveno postojanje: da razume gde čovek staje pred sudbinom, a gde je sam kroji. 
Barikov stil je poetski i vizuelan, istovremeno nežan i brutalan. On ne priča život – on ga komponuje. Rečenice su ritmične, često nalik snu, a roman ne traži da ga „pratite“, već da mu dopustite da vas nosi, kao muzika ili vetar kroz polje.

Zašto čitati ovaj roman?

• Jer govori o tome da svaki život — ma koliko tiho počeo — želi da postane priča.
• Jer spaja istoriju i intimu, rat i tišinu, mehaniku motora i mehaniku duše.
• Jer postavlja pitanje: „Da li mi gradimo svoju priču, ili nas priča vodi tamo gde sama želi?“