Palp – Čarls Bukovski

Poslednja šala pred kraj — privatni detektiv, Gospođa Smrt i potraga koja liči na krimić samo dok ne shvatimo da se pisac zapravo smeje sopstvenom odlasku.

Ponekad je jedini način da se govori o smrti taj da joj se pokvari svečanost. Da se pretvori u loš slučaj, jeftinu kancelariju, propalog detektiva i vic koji ne rešava ništa, ali bar ne dozvoljava strahu da bude gospodar sobe. 

Sve u ovoj knjizi deluje namerno istrošeno: detektiv, zaplet, kancelarija, klišei, razgovori, potraga. Ali upravo u tome je njena snaga. Žanr se raspada zajedno sa čovekom koji kroz njega ide.

Gospođa Smrt ne dolazi kao uzvišeni simbol, nego kao klijentkinja. Taj preokret određuje ton cele knjige: kraj postoji, ali mu se može odgovoriti prljavim humorom, parodijom i odbijanjem da se život ulepša u poslednjem trenutku.

Ovo je knjiga za one koji razumeju da se ponekad najveća ozbiljnost krije u namernoj neozbiljnosti. Bukovski ovde ne zatvara vrata dostojanstveno; on ih šutira, dobacuje još jednu uvredu i odlazi smejući se.

Kod Bukovskog ni smrt ne ulazi dostojanstveno.

Ona dolazi kao klijentkinja.

Nik Bilejn je propali detektiv, čovek bez mnogo novca i još manje iluzija. Njegov novi slučaj je besmislen, ali baš zato savršen: pronaći nekoga ko bi morao biti mrtav.

Palp izgleda kao loš krimić — namerno. Kao da pisac na kraju života bira najjeftiniji žanr da u njega sakrije poslednju šalu. Nema uzvišenosti. Nema velikog oproštaja. Ima pića, apsurda, propalih ljudi, Gospođe Smrti i rečenica koje odbijaju da budu fine.

To je knjiga koja kaže: ako već idemo ka kraju, bar da ne glumimo dostojanstvo.