Telo – Viktor Jerofejev

Knjiga o telu kao poslednjem neukroćenom prostoru čoveka — mestu gde se sudaraju želja, stid, bolest, uživanje, smrt, ideologija i sve ono što kultura pokušava da pripitomi.

Čovek može mnogo toga da sakrije: mišljenje, nameru, prošlost, politički stav, moralnu slabost. Ali telo na kraju uvek govori. Ono stari, želi, boli, izdaje, pamti, traži, raspada se, uživa i podseća nas da nismo samo ideje, reči i društvene uloge. Jerofejev piše upravo iz tog neprijatnog, ali istinitog mesta: tamo gde se civilizovani čovek susreće sa sopstvenom kožom i shvata da telo nikada nije bilo samo njegovo poslušno vlasništvo.

Viktor Jerofejev je jedan od onih pisaca koji nikada nisu pristajali da književnost bude uredna dekoracija društva. Još od kraja sedamdesetih, kada je zbog nezavisnog književnog almanaha Metropol izbačen iz Saveza pisaca SSSR-a, on gradi prozu koja izaziva, provocira, podsmeva se autoritetima i razotkriva ono što bi se radije prećutalo. U knjizi Telo ta njegova nepokornost usmerena je ka jednoj od najstarijih i najopasnijih tema: ljudskom telu.

Telo kod Jerofejeva nije samo biološka činjenica. Ono je bojno polje. Na njemu se susreću eros i smrt, kultura i nagon, ruska istorija i privatna sramota, želja i propadanje, sloboda i kontrola. Telo je ono što ideologije žele da disciplinuju, religije da obuzdaju, tržište da proda, umetnost da idealizuje, a čovek da razume — iako mu ono stalno izmiče. Jerofejev zato ne piše o telu nežno i uredno, nego oštro, ironično, često neprijatno, sa onom vrstom slobode koja čitaoca tera da se zapita zašto ga određene rečenice toliko uznemiravaju.

Ovo je knjiga za one koji vole Jerofejeva baš zato što nije siguran, pitom i predvidljiv. Njegova proza ne traži da se složimo sa njom; ona traži da ne pobegnemo. Telo je knjiga o onome što nas sve spaja, ali o čemu najteže govorimo bez laži: o materiji od koje smo sazdani, o granicama naše samokontrole, o činjenici da čovek nije samo duh koji misli, nego i telo koje neprestano zahteva, pati, stari i podseća ga na istinu koju nikakva ideologija ne može potpuno ukinuti.