Sarajevsko drvo za ogrev – Said Hatibi

Roman o drvetu koje greje opkoljeni grad, ali i o književnosti koja greje sećanje — priča o Alžiru, Sarajevu, porodici i ratovima koji se završavaju na mapama, ali nastavljaju u telu potomaka.

Postoje ratovi koji se ne završavaju kada prestane pucnjava. Nastavljaju se u porodičnim pričama, u tajnama, u prećutanim poreklima, u strahu da ono što znamo o sebi možda nije istina. Sarajevsko drvo za ogrev govori upravo o takvim ranama: o Alžiru i Bosni kao udaljenim, a bolno povezanim prostorima; o ljudima koji pokušavaju da razumeju sebe dok otkrivaju da je njihova lična sudbina već dugo zapletena u istoriju.

U središtu romana su dva naratora: Selim iz Alžira i Ivana iz Sarajeva. Oboje bivaju suočeni sa šokantnim otkrićima o svom porodičnom poreklu, i ta otkrića ih uvode u putovanje koje je istovremeno spoljašnje i unutrašnje. Alžir stoji na jednom kraju lavirinta, Bosna na drugom, a Slovenija se pojavljuje kao neutralni međuprostor — mesto kroz koje se priče mogu ukrstiti, odložiti, preispitati ili privremeno preživeti.

Said Hatibi u ovom romanu povezuje različite istorijske traume: alžirsko iskustvo kolonijalizma i dekolonizacije, bosanski rat, opsadu Sarajeva, nacionalizam, porodično nasleđe i pitanje oslobođenja koje nikada nije jednostavno. Ono što na prvi pogled pripada velikoj politici, autor vraća tamo gde se posledice najdublje osećaju: u porodicu. Države vode ratove, ideologije izgovaraju parole, ali pojedinac kasnije mora da živi sa poreklom, gubitkom, stidom, nasleđenom boli i potrebom da u svemu tome pronađe vlastito ime.

Drvo za ogrev iz naslova nosi snažnu simboliku. Ono podseća na opsadu Sarajeva i borbu za goli život, na dane kada je preživljavanje značilo pronaći nešto što može da zagreje telo. Ali u romanu ono postaje i širi znak opstanka: znak svih ratova u kojima ljudi pokušavaju da sačuvaju makar malo topline, smisla i ljudskosti. Selim i Ivana povezani su bolom, ali i književnošću. Oni pišu ne zato što pisanje može poništiti sudbinu, nego zato što joj se može suprotstaviti, preispitati je, posvedočiti joj i ne dopustiti joj da ima poslednju reč.