Saslušavanje – Vladimir Volkov

Političko-istorijski roman o posleratnoj pravdi koja liči na novu inkviziciju — Volkov o denacifikaciji, sovjetskoj i američkoj moći, zarobljeniku u nemačkoj uniformi i istini koju niko ne želi da čuje do kraja.

Posle velikih ratova pravda često dolazi obučena u pobedničku uniformu. Ona istražuje, sudi, kažnjava i piše novu istinu, ali pitanje ostaje: da li je svaka pobednička presuda zaista pravda, ili ponekad samo nastavak rata drugim sredstvima? Saslušavanje otvara upravo tu nelagodu — trenutak kada više nije dovoljno pitati ko je pobedio, nego ko ima pravo da tumači krivicu, izdaju, vernost i istinu čoveka koji je stajao između dva zla.

Nemačka posle Drugog svetskog rata postaje prostor u kojem se poraženi ispituju, razvrstavaju, osuđuju i prevaspitavaju. Denacifikacija je u punom jeku, ali Volkov pokazuje da posleratni poredak nije jednostavna moralna pozornica na kojoj čisti pobednici sude potpuno jasnim krivcima. Sovjeti likvidiraju, Amerikanci „sude“, a iza jezika pravde stoje interesi, ideologije, strahovi i potreba da se istorija zatvori onako kako pobednicima odgovara.

U tom svetu pojavljuje se zarobljenik koji remeti jednostavnu sliku. On nosi nemačku uniformu, ali nije samo ono što uniforma govori. On je Rus, čovek čija se sudbina ne može lako smestiti ni u kategoriju naciste, ni u kategoriju izdajnika, ni u kategoriju žrtve. Islednik želi priznanje, konstrukciju, rečenicu koja bi potvrdila već pripremljenu sliku. Zarobljenik zna šta se od njega traži, ali odbija da učestvuje u predstavi koja bi njegov život svela na tuđu političku potrebu.

Saslušavanje zato deluje kao roman o savremenoj inkviziciji: ne zato što opravdava zločin, nego zato što pita šta se događa kada istinu počnu da proizvode oni koji već imaju vlast nad ishodom. Volkov gradi napetost ne samo kroz istorijski sukob, nego kroz moralnu klaustrofobiju samog ispitivanja. Dva čoveka sede jedan naspram drugog, ali iza njih stoje čitavi sistemi, porazi, emigracije, ideologije i ruska tragedija XX veka. Roman ostavlja bez daha upravo zato što ne dopušta lako rasterećenje: krivica postoji, ali postoji i pitanje ko je sme imenovati, i po koju cenu.