Tesla – Miloš Crnjanski

Postoje ljudi čija veličina ne stane u jednu biografiju.

Svet ih pamti po izumima, predavanjima, patentima i slavnim trenucima, ali iza toga ostaje drugo lice: usamljenost, tuđina, nepripadanje, čudne navike, neostvarena bliskost i unutrašnji život koji drugi nazivaju ludilom jer ne umeju da ga razumeju. Crnjanski Teslu vidi upravo tako — kao čoveka koji je bio naučnik, ali i pesnik; genije, ali i izgnanik u svetu koji mu se divio, a nije ga do kraja primio. 

Crnjanski je govorio da je drama o Tesli bila u njegovoj glavi još od 1952. godine. Njega nije privlačila samo spoljašnja veličina Nikole Tesle, nego unutrašnja podeljenost jedne sudbine. Postojao je mladi Tesla: lep, uspešan, pun snage, čovek koji dolazi u Ameriku, drži predavanja, objavljuje naučne eseje i izaziva divljenje javnosti. A postojao je i drugi Tesla: povučen, usamljen, gotovo nedostupan, čovek koji se pretvara u tajnu.

U toj promeni Crnjanski prepoznaje tragičnu figuru iseljenika. Tesla je u Americi postao jedan od najvećih naučnih umova svog vremena, ali nije bio sasvim kod kuće. Živeo je u stranom svetu, među uspehom i nepripadanjem, među slavom i samoćom. Ta borba iseljenika kod Crnjanskog nije sporedna biografska okolnost, nego jedna od ključnih drama: šta se događa sa čovekom koji svetu daje svetlost, a sam ostaje negde izvan doma, porodice, obične ljubavi i ljudske pripadnosti?

Posebno je zanimljivo što Crnjanski Teslu vidi i kao pesnika. Čovek kojeg svet pamti kao naučnika ponovo izdaje svoje pesme, što su mnogi smatrali čudnom, gotovo nerazumljivom pojavom kod tako ozbiljnog fizičara. Ali za Crnjanskog to nije ludilo, nego trag dublje istine: Tesla nije bio samo konstruktor, izumitelj i um koji vlada električnim silama. Bio je čovek unutrašnje imaginacije, lepote, usamljenosti i neobične duhovne napetosti. Zato ova knjiga Teslu ne spušta na legendu, nego ga vraća kao živu, tragičnu i tajanstvenu ličnost.

„Međutim, on je zaista bio pesnik. “