Zlatno tele – Ilja Iljf i Konstantin Petrov

Ostap Bender zna ono što pristojni ljudi kriju: svi igraju neku igru. Ovoga puta traži tajnog milionera u društvu koje zvanično prezire bogatstvo, ali ga potajno razume savršeno. Iz te potere nastaje komedija o pohlepi, birokratiji, snalažljivosti i pravilima koja postoje najviše zato da bi ih neko zaobišao.

Svima nam je poznat svet u kojem jedno piše na vratima, drugo se govori na sastanku, a treće svi rade čim se ugase svetla. Zato nas Ostap Bender toliko zabavlja: nije čist, ali je često iskreniji od sveta koji se pretvara da nema želje, slabosti i cenu.

Ostap Bender nije samo varalica. On je čovek koji razume slabosti sistema bolje od njegovih službenika. Gde drugi vide propis, on vidi prolaz. Gde drugi ponavljaju parolu, on čuje skrivenu želju.

Potera za Korejkovim novcem smešna je zato što razotkriva veliku kontradikciju: bogatstvo je ideološki sumnjivo, ali ga svi žele; skromnost je poželjna, ali se iza nje može sakriti milion; pravila su sveta, ali su i stalno predmet improvizacije.

Zato se roman čita lako, gotovo filmski, a ostaje duže nego obična komedija. Smejemo se Benderu, ali još više svetu koji ga proizvodi — svetu u kojem se snalažljivost i licemerje prepoznaju kao bliski rođaci.
Zato ovaj roman i danas radi: smejemo se avanturi, ali prepoznajemo mehanizam. Svaki sistem koji previše veruje sopstvenim parolama rodiće svog velikog kombinatora , prevaranta koji deluje gotovo pošteno samo zato što svi ostali svoje prevare nazivaju pravilima, funkcijama i idealima.