Budite oslonac svojoj deci – Gordon Nojfeld, Gabor Mate

Kada dete sve više traži potvrdu u vršnjacima, ekranima i društvenim mrežama, roditeljski problem nije samo „ne sluša me“, nego „više nisam uzor“.

Deca prirodno traže nekoga ko će im pomoći da razumeju sebe, svet, odnose, granice i vrednosti. Ako taj oslonac ne pronađu u roditelju, počinju ga tražiti u vršnjacima — drugim nezrelim osobama koje i same još ne znaju ko su, šta je važno i kako se nositi sa životom.

Tada dete može fizički biti kod kuće, ali emocionalno sve dalje od roditelja. Važnije mu postaje da bude „kul“, prihvaćeno, uklopljeno i potvrđeno u grupi. Roditeljski uticaj slabi, razgovori postaju teži, bliskost se gubi, a dete sve manje prima brigu, nežnost i usmerenje upravo od onih kojima su najviše potrebni.

Roditelji kroz ovaj pristup dobijaju:

• razumevanje vršnjačke orijentacije — zašto deca počinju više da slušaju vršnjake nego roditelje;

• način da obnove vezu sa detetom bez stalne kontrole, pritiska i borbe za autoritet;

• jasniji pogled na digitalne uređaje i društvene mreže, koji pojačavaju potrebu deteta da pripada grupi;

• praktičan put ka većoj bliskosti, sigurnosti, nežnosti i zdravoj roditeljskoj hijerarhiji u porodici.

Cilj nije da roditelj dete izoluje od vršnjaka, nego da ponovo postane njegov glavni izvor sigurnosti, razumevanja i orijentacije. Dete koje se oseća duboko povezano sa roditeljem lakše sazreva, manje zavisi od pritiska grupe i ima čvršći unutrašnji oslonac.

Čitajte kada osećate da dete sve više pripada vršnjacima, telefonu i spoljašnjem svetu, a sve manje porodičnoj vezi. Šta ako roditeljski autoritet ne počinje strogoćom — nego time da dete ponovo oseti da u vama ima sigurnu luku?