Cigani lete u nebo – Maksim Gorki

Postoje ljudi koji ne mogu da vole ako ljubav znači pokoravanje.

Njima je srce široko, ali ponos još širi; žele drugog celim bićem, ali ne pristaju da zbog njega izgube sebe. Cigani lete u nebo govori o toj opasnoj granici: kada ljubav više nije samo nežnost, nego borba za prevlast, dokaz slobode i pitanje da li čovek može pripadati nekome, a da ne prestane pripadati sebi. 

U pripoveci Makar Čudra neimenovani pripovedač susreće starog Makara, čoveka puta, vatre, sećanja i slobodnog života. Iz tog susreta rađa se priča o Lojku Zobaru i Radi, dvoje izuzetnih ljudi koji se privlače upravo zato što su jednako ponosni i neukrotivi. Lojko je lep, drzak, slobodan, čovek koji ne priznaje gospodara. Rada je isto toliko snažna, lepa i svesna svoje moći. Njihova ljubav ne može biti mirna, jer nijedno od njih ne želi da bude poraženo.

Gorki u ovoj priči ne prikazuje ljubav kao spokojno sjedinjenje, nego kao vatru koja može osvetliti, ali i spaliti. Strast između Lojka i Rade rađa se u svetu u kojem je sloboda najviša vrednost, a svako vezivanje lako postaje okov. Zato njihova ljubav postaje nadmetanje: ko će prvi priznati slabost, ko će se pokoriti, ko će ostati uspravan pred drugim. U toj napetosti između želje i ponosa leži tragedija priče.

Cigani lete u nebo ostaje snažno delo upravo zato što nosi onu ranu romantiku slobodnih, siromašnih, lutajućih i društveno neprilagođenih ljudi. Njegovi junaci ne žive po pravilima udobnog sveta. Oni biraju širinu, pesmu, konje, put, rizik i ponos, čak i kada ih to vodi u propast. Zato ova knjiga nije samo priča o ljubavi, nego o ljudima koji ne mogu da prihvate život ako u njemu nema slobode.