Dnevnik o Čarnojeviću – Miloš Crnjanski

Mladić koji se iz rata vraća kao iz sna — Crnjanski o rasutom životu, umoru, ljubavi i osećanju da posle istorije čovek više ne pripada ni sebi ni svetu.

Svima nam je poznat osećaj da smo prošli kroz nešto posle čega se svakodnevni život nastavlja, ali mi više ne možemo da se vratimo u njega na isti način. Ova knjiga govori baš iz tog prostora: kada čovek spolja ide dalje, a iznutra ostaje rasut po mestima, licima i gubicima.

Crnjanski ne pripoveda rat kao niz velikih bitaka. Njega zanima šta rat učini unutrašnjem životu: kako promeni boju sećanja, odnos prema ljubavi, domovini, telu, smrti i budućnosti. Junak Dnevnika o Čarnojeviću govori iz stanja umora i odvojenosti, kao da se svet posle svega može gledati samo kroz maglu, san i melanholičnu daljinu.

Forma dnevnika omogućava rasutost. Misao ne ide pravolinijski, nego se vraća, skreće, tone u slike, žene, gradove, bolesti, putovanja i iznenadne osećaje. Upravo ta fragmentarnost nije slabost knjige, nego njen najtačniji oblik: posle rata ni čovek ni pripovest ne mogu lako ostati celi.

U knjizi se već oseća ono što će kod Crnjanskog postati velika tema: seobe, daljina, nemogućnost smirenja, čežnja za nekim širim prostorom u kojem bi bol pojedinačnog života dobio smisao. 
Dnevnik o Čarnojeviću nije ratni roman u spoljašnjem smislu, nego unutrašnji zapis čoveka koga je rat izmenio pre nego što je uspeo da razume šta mu se dogodilo.