Efekat skele – Harold Koplevic

Roditelj ponekad najviše pomogne detetu onda kada prestane da rešava svaki njegov problem i počne da mu daje dovoljno oslonca da ga samo izdrži.

Deci je potrebna sigurnost, ali ne i stalna zaštita od života. Kada roditelj previše uskače, objašnjava, popravlja, uklanja svaku prepreku i preuzima svaku teškoću, dete može postati nesigurnije, krhkije i manje spremno da se suoči sa izazovima. Dobra podrška nije zamena za detetovu snagu — ona je skela koja stoji dok se dete gradi, a zatim se postepeno povlači.

Ovaj pristup pomaže roditelju da razume gde je granica između brige i preteranog mešanja. Dete treba roditelja koji je emocionalno dostupan, topao, jasan i dosledan, ali i roditelja koji mu dozvoljava da pokušava, greši, nosi frustraciju, razvija karakter i uči da može više nego što misli.

Roditelj dobija:

• jasniji način da bude oslonac bez preuzimanja detetovog života;

• praktičan okvir za razvoj samostalnosti, otpornosti i emocionalne stabilnosti;

• razumevanje kako preterana zaštita može pojačati anksioznost i krhkost;

• tri osnovna principa podrške: postaviti čvrst temelj, podstaći rast i ostati na detetovom nivou;

• smireniji pristup adolescenciji, komunikaciji, pravilima i postepenom popuštanju kontrole.

Cilj nije da dete ostane zauvek bezbedno pod roditeljskom rukom, nego da izraste u osobu koja ima unutrašnji oslonac. Roditelj je tu da drži konstrukciju dok se ona gradi — ne da ostane na njoj zauvek.

„Skela pomaže da se zgrada podigne, ali se uklanja kada građevina postane stabilna.“

Čitajte kada želite da pomognete detetu da postane snažnije, samostalnije i otpornije, bez stalnog rešavanja njegovih problema umesto njega. Da li je prava roditeljska snaga u tome da dete uvek zaštitimo — ili da ga dovoljno osnažimo da jednog dana može da stoji samo?