Filozofija zombija – Horhe Fernandes Gonsalo

Knjiga o zombiju kao ogledalu savremenog čoveka: bića koje misli da se kreće slobodno, a zapravo ga vode mediji, potrošnja, tehnika, strah i ritam mase.

Zombi nas plaši zato što je mrtav, ali još hoda. Zato što ima telo, ali nema unutrašnjost. Zato što se kreće u masi, reaguje na nagon, širi zarazu i ne zna zašto ide tamo gde ide. U tome je njegova neprijatna bliskost sa nama: savremeni čovek sve češće živi okružen ekranima, reklamama, informacijama, algoritmima i potrošačkim impulsima koji ga pokreću, dok mu istovremeno govore da je potpuno slobodan.

Horhe Fernandes Gonsalo u Filozofiji zombija ne piše knjigu samo za ljubitelje horora. Zombi je ovde polazna tačka za ozbiljno promišljanje društva u kome živimo. Autor kreće od filmske tradicije Džordža Romera, gde je zombi već odavno bio više od filmskog čudovišta: simbol potrošačkog društva, rasnih i političkih napetosti, medijskog spektakla, ratova, panike i kolektivne zaraze. Ali Gonsalo ide dalje i povezuje žanr živih mrtvaca sa filozofijom savremenosti: Bodrijarom, Deborom, Delezom, društvom spektakla, društvom kontrole i tehnički posredovanom stvarnošću.

U ovoj knjizi zombi postaje koncept. On nam pomaže da mislimo svet u kome se granica između živog i mrtvog, ljudskog i mašinskog, slobodnog i programiranog, stvarnog i medijski proizvedenog sve više zamagljuje. Kuga zombija u fikciji postaje slika zaraze informacijama, hiperpotrošnje, masovne propagande, straha od gubitka identiteta i društva u kome se ljudska intimnost sve teže brani od sistema koji je neprestano kodira, snima, usmerava i prodaje.

Filozofija zombija je knjiga za čitaoca koji voli kada se pop-kultura ne tretira kao laka zabava, nego kao ozbiljan simptom vremena. Ona pokazuje da horor često bolje vidi društvo nego zvanične analize, jer čudovišta izmišljamo upravo tamo gde se plašimo sopstvene budućnosti. Zombi je zato savršen lik našeg doba: ne govori, ali otkriva; ne misli, ali nas tera da mislimo; ne živi, ali nam pokazuje koliko se i naš život ponekad pretvara u mehaničko kretanje kroz već zadate obrasce.

„Kuga hodajućih leševa iz fikcije služi kao metafora koja nam pomaže da shvatimo složenost našeg postmodernog društva, društva spektakla i tehnifikacije. “