Fragmenti vremena – Džon Banvil

Nostalgija za mestima koja su nas oblikovala često nosi gorko-slatki ukus, jer znamo da se prošlost nikada ne vraća kao puka činjenica – ona se preobražava u raspoloženje, treptaj svetlosti na starom zidu, miris kiše na asfaltu ili sasvim poseban unutrašnji pejzaž koji nosimo u sebi.

U svojoj knjizi „Fragmenti vremena“, Bukerov laureat Džon Banvil nas vodi na putovanje koje nije puka topografija, već intimno istraživanje grada. Dok hoda ulicama Dablina, Banvil majstorski balansira na tankoj žici između onoga što je zaista bilo i onoga što je naša mašta godinama kasnije dogradila.

Ovo nije klasična autobiografija; to je priča o arhitekturi jedne mladosti. Banvil piše o gradu koji istovremeno pripada istoriji i mašti, vodeći nas kroz prostorije dablinskih kuća i kutke sećanja u kojima se polako, gotovo neprimetno, rađao jedan umetnik.

Šta ovu knjigu čini posebnom?
Pripovedački majstorluk: Banvilov stil je prepoznatljiv po svojoj preciznosti i gotovo slikarskoj atmosferičnosti. On ne prepričava događaje, on nam dozvoljava da osetimo atmosferu prošlih decenija.

Grad kao živo biće: Dablin u ovoj knjizi nije samo pozadina – on je aktivni učesnik priče, grad koji menja svoje lice pred očima onoga ko ga posmatra kroz „teret“ zrelosti.

Oda procesu odrastanja: „Fragmenti vremena“ su nežan omaž vremenu u kojem su se formirali ukusi, sumnje i prve spoznaje, napisani sa mudrošću koju donose godine.

Književnost kao povratak: Za sve koji su ikada poželeli da se prošetaju ulicama koje više ne postoje, ili da ponovo vide grad iz perspektive osobe koja su nekada bili, ovo je nezaobilazno štivo.