GLAS U NOĆI izabrane hrišćanske priče - I. S. Šmeljov

Kako da čovek sačuva veru kada mu je oduzet dom, narod i život kakav je poznavao?
Glas u noći Ivana Sergejeviča Šmeljova nije samo zbirka priča – to je ispovest čoveka prognanog iz sopstvene zemlje, koji u najmračnijim trenucima ne prestaje da traži Božiji glas.

Šmeljov, jedan od najdubljih ruskih hrišćanskih pisaca u emigraciji, piše o ljudima koji su izgubili sve osim duše: majkama bez sinova, vojnicima koji se vraćaju u prazne domove, ljudima koji noću razgovaraju sa Bogom, jer im niko drugi nije ostao. Njihova bol nije bunt – ona prerasta u tiho, ali snažno svedočanstvo vere.

Zašto ova knjiga dira čitaoca danas?
– Jer govori o čoveku koji je rastrgnut između prošlosti i budućnosti, ali se ne predaje očaju.
– Jer nas podseća da čak i u najdubljoj noći može da se čuje glas – ne spolja, nego iz srca.
– Jer pokazuje da je vera ponekad samo to: ostati uspravan pred Bogom kad je sve drugo palo.

Noć je tamna, ali glas u njoj govori: trpi, veruj – zora dolazi.

Ivan Sergejevič Šmeljov (1873–1950) bio je jedan od najznačajnijih ruskih pisaca prve polovine 20. veka — autor duboko duhovnih, lirski napisanih romana i pripovedaka u kojima je sačuvao duh „stare Rusije“ i hrišćanskog pogleda na svet.