Grad i njegove nestalne zidine – Haruki Murakami

Roman o gradu u koji ulazimo da bismo pronašli izgubljenu ljubav — a ostajemo zato što tamo, iza zidina, možda čeka onaj deo nas koji smo odavno ostavili.

Postoje ljubavi koje se ne završavaju zato što se nisu do kraja dogodile. Ostaju kao grad u nama: zatvoren, tih, nedostupan, obavijen zidovima koji se pomeraju čim pokušamo da ih razumemo. Murakami u ovom romanu piše o čoveku koji traži devojku koju je voleo u mladosti, ali sve više otkriva da potraga za izgubljenom osobom nije odvojena od potrage za izgubljenim delom sebe.

Roman je podeljen u tri dela i prati različite faze života neimenovanog naratora. Njegov put vodi između stvarnog sveta i paralelnog sveta — grada unutar zidina. U tom gradu vreme ne teče, satovi nemaju kazaljke, a čovekova senka može biti odvojena od njega. Junak u oba sveta radi u biblioteci: u jednoj se čuvaju knjige, u drugoj snovi. Kao i u najboljim Murakamijevim romanima, biblioteka nije samo mesto čitanja, nego prostor prelaska, pamćenja, tišine i dodira sa onim što se ne može lako izgovoriti. 

Grad i njegove nestalne zidine okuplja mnoge prepoznatljive Murakamijeve motive: senke, rupe, bunare, snove, granice, usamljene muškarce, izgubljene žene, paralelne stvarnosti i osećaj da svakodnevica svakog trenutka može da se otvori prema nečem dubljem. Ali ovde su ti motivi posebno okrenuti pitanju identiteta: šta ostaje od čoveka kada se odvoji od svoje senke? Da li je senka ono što nas vezuje za telo, bol, smrt i stvarnost? I može li srce živeti u svetu bez vremena, ako je cena toga gubitak celovitosti?

„Ovo delo je sve vreme predstavljalo nešto što mi nije davalo mira, kao mala riblja kost zaglavljena u grlu. “ — Haruki Murakami