Ružičasta mišica – Viktor Jerofejev

Šta ako Alisa ne padne u Zemlju čuda, nego potone u rusko podvodno carstvo u kome su bajka, politika, pohota, smrt, apsurd i ljudska glupost toliko izmešani da više ne znate da li se smejete svetu ili se svet smeje vama?

Postoje knjige koje koriste bajku da bi nas utešile. Jerofejev radi suprotno: koristi bajku da bi skinuo kožu sa stvarnosti. U njegovom svetu ljudi ne postaju bolji samo zato što su u čudesnom prostoru. Naprotiv, tamo se još jasnije vidi šta u sebi nose: pohotu, poslušnost, strah, okrutnost, naviku da se pokore, potrebu da zapovedaju i večitu ljudsku glupost koja bi čak i život, tu predivnu grešku, najradije popravila do neprepoznatljivosti.

Marusja Mendeljejeva je pametna, snalažljiva i neobična jedanaestogodišnja devojčica čiji roditelji posle oluje završavaju u podvodnoj imperiji Car-Dna. Taj svet na prvi pogled ima oblik fantastične pustolovine: tu su dvorovi, čudovišta, vladari, prinčevi, egzekutori i bića koja kao da dolaze iz ukrštene tradicije bajke, političke satire i grotesknog sna. Ali Ružičasta mišica nije roman za decu. To je bajka za odrasle koji znaju da su čudovišta najopasnija onda kada počnu da liče na poredak.

Jerofejev gradi svet u kome se podvodno carstvo može čitati kao izvrnuta slika društva: vlasti, birokratije, nasilja, seksualnosti, poslušnosti, privilegija i ljudske potrebe da se prilagodi onome što je nakazno, ako mu se kaže da je to normalno. Marusja se kreće kroz taj svet sa čuđenjem i prkosom, ali bez naivne sentimentalnosti. Ona nije slatka junakinja iz bezazlene bajke, nego ruska Alisa koja mora da prođe kroz prostor u kome se smešno stalno dodiruje sa jezivim.

Ružičasta mišica je knjiga za čitaoca koji voli Jerofejeva baš zato što ne ublažava. Njegov humor nije udoban, njegova fantastika nije dekorativna, a njegova politička alegorija ne služi lepom objašnjenju sveta.

On piše o životu kao o predivnoj grešci koju ljudi, sistemi i ideologije stalno pokušavaju da isprave — i pritom proizvode još veći apsurd. Ovo je roman za one koji mogu da prihvate bajku koja nije nevina, satiru koja nije pristojna i fantaziju koja nas vraća pravo u najneprijatnije delove stvarnosti. 

„Život je predivna greška, koju neke budale uporno pokušavaju da isprave. “