Krojcerova sonata – Lav Nikolajevič Tolstoj

Tolstojeva potresna pripovest o ljubomori, braku i strasti koja se pretvara u zločin — mračno priznanje čoveka koji u vozu priča kako je ubio ženu.

Postoje strasti koje čoveka ne oslobađaju, nego ga zarobljavaju. Ljubomora počinje kao sumnja, zatim postaje slika, pa opsesija, pa unutrašnji sud pred kojim drugi čovek više nema pravo na odbranu. Krojcerova sonata govori o tom strašnom trenutku kada brak, društvena pristojnost i ljubav spolja još postoje, ali se iznutra već pretvaraju u mrak, poniženje, bes i nasilje.

Pripovest je izgrađena kao razgovor u vozu, ali taj razgovor se brzo pretvara u ispovest koja ne ostavlja čitaoca mirnim. Poznišev govori o svom braku, o odnosu prema ženi, o seksualnosti, ljubomori, društvenim navikama i trenutku u kojem je u nastupu sumnje i gađenja ubio suprugu. Njegov glas je uznemiren, oštar, protivrečan i često bolan, jer Tolstoj ne prikazuje samo događaj, nego psihičko stanje čoveka koji je već pre zločina bio razoren sopstvenim strastima.

Krojcerova sonata istovremeno je kritika visokog društva, licemerja braka, nejednakosti polova i načina na koji se ljubav često prekriva društvenim formama, dok se ispod njih gomilaju požuda, posesivnost, strah i mržnja. Tolstoj preko Pozniševa iznosi radikalno negativan pogled na seksualnost, videći u njoj silu koja može da probudi životinjske nagone i dovede čoveka do moralnog sloma. Zbog takvih stavova, kao i zbog eksplicitnosti teme i samog čina ubistva, pripovest je izazvala velike kontroverze i probleme sa cenzurom.

Ali snaga ove knjige nije samo u njenoj polemičnosti. Njena književna moć leži u tome što Tolstoj izuzetno precizno prikazuje mehanizam ljubomore: kako misao postaje dokaz, kako dokaz postaje opsesija, kako opsesija postaje presuda. Naslov upućuje na Betovenovu Krojcerovu sonatu, muziku koja u pripovesti dobija gotovo opasnu emocionalnu snagu. Zato ovo delo ostaje jedno od najpoznatijih Tolstojevih ostvarenja: mračno, neprijatno, snažno i nemilosrdno u prikazu čoveka koji je izgubio vlast nad sobom.

„Govorio je brzo, uzbuđeno, kao čovek koji ne ispoveda samo zločin, nego čitav život koji ga je do zločina doveo. “