Mama, nemoj da vičeš! – Žanin Mik, Sandra Teml-Jeter

Kada dete pritisne tačno onu tačku u kojoj roditelj više ne odgovara iz ljubavi, nego iz besa, umora i automatske reakcije, najvažnije je naučiti kako zastati pre nego što viknemo.

Svaki roditelj zna taj trenutak: „E sad mi je svega dosta!“ Dete ne sarađuje, ignoriše molbu, prkosi ili ponavlja isto ponašanje, a u roditelju se za nekoliko sekundi podigne napetost. Tada često ne reagujemo kao odrasla osoba koja mirno vidi situaciju, nego iz šablona koji se uključio pre nego što smo stigli da razmislimo.

Ovaj pristup pomaže roditelju da razume šta se događa u njemu pre vikanja, pre nagle kazne, pre pretnje i pre rečenica zbog kojih kasnije oseća krivicu. Ne polazi od toga da roditelj nema ljubavi, nego od toga da stres, umor i neprepoznati obrasci mogu preuzeti vođstvo baš u trenucima kada nam je najpotrebnija prisebnost.

Roditelj dobija:

• način da prepozna trenutak pre eksplozije, kada još može da zastane;

• razumevanje svojih automatskih reakcija, umesto da ih stalno ponavlja;

• jasniju razliku između odraslog odgovora i impulsivnog reagovanja;

• praktične podsticaje za razmišljanje, koji pomažu da se odnos sa detetom ne gradi na strahu, vikanju i krivici;

• mirniji put ka zajedničkom rešenju, u kojem dete nije protivnik, nego neko sa kim se traži izlaz iz situacije.

Cilj nije da roditelj nikada ne pogreši. Cilj je da sve češće prepozna šta ga pokreće, da se vrati sebi pre nego što povredi odnos i da dete vidi jasnije — ne kroz bes, nego kroz prisustvo.

„E sad mi je svega dosta!“

Čitajte kada često vičete, reagujete prebrzo ili osećate da vas dečje ponašanje izbaci iz ravnoteže pre nego što uspete da razmislite. Šta ako promena ne počinje time da dete odmah prestane da vas izaziva, nego time da vi prvi put uhvatite trenutak u kojem možete da ne viknete?