Marš usamljenih – Sergej Dovlatov

Dovlatovljevi junaci retko su sami zato što oko njih nema ljudi. Naprotiv: tu su prijatelji, redakcije, emigrantski krugovi, razgovori, pijanke, šale, uspomene i anegdote. Ali niko ne može umesto njih poneti ono što su doneli iz starog života.

Ovo je knjiga o samoći koja nije tiha, nego društvena, duhovita i glasna. O ljudima koji koračaju zajedno, dele jezik, prošlost i tuđinu, ali svako u sebi nosi svoj izgubljeni grad, svoju propuštenu mogućnost, svoju ranu i svoj način da se ne raspadne pred drugima.

Dovlatov piše bez patetike. Kratko, ironično, gotovo usputno. Njegovi ljudi nisu heroji emigracije, niti mučenici koji od svoje tuge prave spomenik. Oni su smešni, umorni, sujetni, pametni, ranjivi i često mnogo istinitiji nego što bi želeli da budu.

U tome je njegova posebna snaga: šala kod njega nikada nije samo šala. Ona je samoodbrana, ritam preživljavanja, način da se ne kaže previše direktno ono što bi možda zvučalo nepodnošljivo. A onda, posle smeha, ostane tišina — i u njoj se vidi čovek koji je promenio grad, možda i zemlju, ali ne i svoju unutrašnju tuđinu.

Marš usamljenih je knjiga za one koji vole Dovlatova zbog njegove najtačnije vrste humora: one koja prvo deluje lako, gotovo razgovorno, a zatim pokaže da je dosetka često samo drugi oblik tuge.